by zvezdan margic | Apr 21, 2026 | Blog
Zgrada odseka za krvne delikte nalazila se na rubu administrativne zone grada, u bloku koji je još uvek nosio tragove starog industrijskog planiranja, sa fasadama koje su pokušavale da sakriju starost iza novih slojeva boje i stakla. Ulica ispred bila je živa,...
by zvezdan margic | Apr 21, 2026 | Blog
Pogledala me je kratko, preko ramena, pogledom punim neke tihe, tajanstvene dubine — ne da proveri šta radim, nego da se uveri da sam i dalje u istom raspoloženju u kojem smo bili pre nego što smo ustali. Bilo je jasno da joj je to stanje važnije od samog pokreta...
by zvezdan margic | Apr 21, 2026 | Blog
Poljubac je bio nalik uraganu koji nije imao gde da ode, pa je ostao tu, između pogleda, u načinu na koji smo sedeli jedno naspram drugog, kao da bi svaka reč koja bi ga dotakla bila suvišna i previše gruba za ono što je već zauzelo svoje mesto. Restoran je u...
by zvezdan margic | Apr 4, 2026 | Blog
Jezero je te večeri bilo mirno i gotovo nepomično, sa površinom koja je zadržavala odraz neba i drveća, stvarajući utisak da u sebi ljubomorno čuva sve ono što se u njemu ogleda i ne dopušta da se lako naruši. Dunja je prva ušla u vodu bez ikakvog oklevanja,...
by zvezdan margic | Apr 4, 2026 | Blog
Sastanak nije morao biti najavljen zvonom. Vest se prenela tiho, gotovo neprimetno, od kelije do kelije, kroz kratke rečenice i zatvorena vrata koja su se oprezno otvarala i zatvarala. U trpezariji su se sabrali svi, celo bratstvo manastira — stariji oci, mlađi monasi...
by zvezdan margic | Apr 3, 2026 | Blog
„Nema tragova borbe, nema uboda, nema predmeta koji mogu ukazivati na način smrti, nema tragova otrova u ustima… ništa“, mrmljao je islednik dok je fotografisao pokojnika, prelazeći kamerom preko lica i ruku kao da pokušava da uhvati nešto što se ne vidi na prvi...
by zvezdan margic | Mar 31, 2026 | Blog
Noć je spustila svoj teški plašt nad manastirskim dvorištem i okolnom šumom. Vetar je bio gotovo nečujan, pomalo drhtav,tako se provlačeći kroz krošnje stoletnih borova. Kupanje pod zvezdama u malom svetlucavom jezeru oslobodilo je nataloženu napetost u telu i...
by zvezdan margic | Mar 30, 2026 | Blog
Izašli smo iz trpezarije sporije nego što bi običan kraj obroka tražio, ne zato što smo imali šta da dodamo jedni drugima nego zato što ono što se unutra pokrenulo nije imalo jasan završetak, pa je ostalo da traje u nama dok smo prelazili prag i spuštali se u...
by zvezdan margic | Mar 29, 2026 | Blog
Izlazilo sam iz trpezarije zajedno sa ostalima, utopljen u spor, neprekidan tok ljudi koji se razlivao ka hodniku i dalje prema porti, bez jasnog početka i kraja. Stariji su se pridržavali za zidove ili jedni za druge, majke su dozivale decu koja su već...
by zvezdan margic | Mar 28, 2026 | Blog
Arsenije se svima javio: „Pomaže Bog, sestre i braćo.“ Odjeknule su tihe, gotovo šapatne replike: „Bog ti pomogao“, iz raznih delova dvorane. Iz svakog lica se osećalo pomalo strahopoštovanje, pomalo radoznalost, dok su oči sledile svaki njegov pokret, ruke, pogled,...
by zvezdan margic | Mar 27, 2026 | Blog
Ateisti, neupućeni ili naprosto zlobni ljudi govorili su zbog ovog događaja o manastiru kao o nepotrebnoj zgradurini u kojoj borave lenštine koje su pobegle od sveta kako bi izbegle ovozemaljske obaveze, nesposobni da razumeju da iza tih zidina ne postoji...
by zvezdan margic | Mar 25, 2026 | Blog
Jeleosvećenje je bilo završeno, ali prostor nije prihvatio kraj; molitva se nije povukla iz zidova hrama, već je ostala da lebdi u nevidljivim slojevima tišine sa sopstvenom težinom, i dok su se...
by zvezdan margic | Mar 25, 2026 | Blog
Jeleosvećenje sam oduvek doživljavao kao tajanstveni trenutak susreta duše sa Bogom. Kada sam prvi put stajao pored oltara i posmatrao kako se priprema osvećeno ulje, pšenica i sveće, osećao sam da svaki detalj ima svoju težinu, ali i svoju svetlost. U sebi sam...
by zvezdan margic | Mar 20, 2026 | Blog
Različiti ljudi su već ispunjavali prostor hrama i njegovog predvorja, i kako je vreme odmicalo činilo se da se sama građevina širi, kao da prima u sebe sve ono što ljudi donose — svoje strahove,...
by zvezdan margic | Mar 19, 2026 | Blog
Veče se nije spustilo naglo, nego se razvuklo preko dvorišta kao umor koji ne traži objašnjenje, i posle onog smeha, posle igre koja je nekako svima ulepšala dan, ostali smo Raša i ja malo po strani, kao ljudi koji ne znaju odmah šta da rade sa tišinom koja...
by zvezdan margic | Mar 18, 2026 | Blog
Stajali smo u hladu dvorišta, oslonjeni na kamen koji je čuvao toplotu celog prethodnog dana. Raša je pokušavao svojom lakom ironijom da razbije ono što je u meni još od jutra bilo zategnuto, nešto što čeka da se desi, a ne zna se tačno šta. Odgovarao sam mu...
by zvezdan margic | Mar 17, 2026 | Blog
Dunja je tog jutra ustala pre svitanja, dok noć još nije sasvim popustila pred danom, i hodala je bosa kamenim dvorištem manastira osećajući hladnoću koja se iz tla dizala u stopala, kao podsetnik da je sve oko nje starije od ljudskog pamćenja. Prvi zraci svetlosti...
by zvezdan margic | Mar 16, 2026 | Blog
Otac Nektarije je sedeo u keliji kod oca Arsenija, sa rukama koje su se polako preplitale na stolu, ne toliko iz potrebe da pronađu oslonac, koliko iz nemira koji nije imao gde da izađe, dok mu je pogled čas padao na prazno mesto gde je do malopre zamišljao pismo, a...
by zvezdan margic | Mar 15, 2026 | Blog
U jednom ravničarskom mestu, gde su se ulice leti punile finom prašinom, na proleće velikim barama, a zimi vetrom koji je dolazio preko otvorenih polja, odrastao je jedan dečak. Kuće su bile niske, sa širokim dvorištima i starim voćkama koje su leti pravile gustu...
by zvezdan margic | Mar 14, 2026 | Blog
(In serbian and english) Probudio sam se u manastirskom konaku, sa osećajem kao da me je neko nežno izvukao iz sna koji nije želeo da se završi, dok je stari drveni pod pod mojim nogama tiho škrgutao pri svakom pokretu, a sunčeva svetlost, probijajući se kroz prozor...
by zvezdan margic | Mar 13, 2026 | Blog
Na brzinu sam se istuširao hladnom vodom, presvukao se i vratio nazad. Hladna voda kao da nije spirala samo umor sa tela nego i nemir koji sam donosio sa sobom još od jutra. Dok sam prolazio kroz manastirsko dvorište, imao sam utisak da ulazim u prostor koji ne...
by zvezdan margic | Mar 13, 2026 | Blog
Iguman Arsenije tog dana primio je delegaciju visokog ranga iz samog vrha Republike Srbije, u poseti koja je delovala istovremeno i ceremonijalno i nametljivo, kao da je sama struktura svetovne vlasti pokušavala da uđe u prostor koji po svojoj prirodi ne trpi...
by zvezdan margic | Mar 12, 2026 | Blog
(In english and serbian) Parkirao sam auto dalje od drugih vozila, ispod starog, krivudavog hrasta, misleći da će ujutru senka biti idealna, bar po mom razmišljanju, iako nisam mogao da predvidim kako će ptice koje žive u krošnji uneti svoje „ukrase“ na moj plavi...
by zvezdan margic | Mar 11, 2026 | Blog
Ideja o pisanju knjige bila je snažan unutrašnji poriv različitog intenziteta u različitim nastupajućim periodima. Od pojave sopstvene svesti o poimanju stvarnosti u najranijem životnom dobu pokušavao sam shvatiti određene aspekte života koji nisu svojstveni mladoj...
by zvezdan margic | Mar 9, 2026 | Blog
PREDGOVOR Nekada sam bio veseo i nasmejan dečak — ili sam barem tako izgledao onima koji su me posmatrali sa strane, kroz kratke susrete i površne poglede koji nikada nisu imali dovoljno vremena da se zadrže na onome što je u meni već tada počinjalo da se formira kao...
