by zvezdan margic | Mar 25, 2026 | Blog
Jeleosvećenje sam oduvek doživljavao kao tajanstveni trenutak susreta duše sa Bogom. Kada sam prvi put stajao pored oltara i posmatrao kako se priprema osvećeno ulje, pšenica i sveće, osećao sam da svaki detalj ima svoju težinu, ali i svoju svetlost. U sebi sam...
by zvezdan margic | Mar 20, 2026 | Blog
Različiti ljudi su već ispunjavali prostor hrama i njegovog predvorja, i kako je vreme odmicalo činilo se da se sama građevina širi, kao da prima u sebe sve ono što ljudi donose — svoje strahove,...
by zvezdan margic | Mar 19, 2026 | Blog
Veče se nije spustilo naglo, nego se razvuklo preko dvorišta kao umor koji ne traži objašnjenje, i posle onog smeha, posle igre koja je nekako svima ulepšala dan, ostali smo Raša i ja malo po strani, kao ljudi koji ne znaju odmah šta da rade sa tišinom koja...
by zvezdan margic | Mar 18, 2026 | Blog
Stajali smo u hladu dvorišta, oslonjeni na kamen koji je čuvao toplotu celog prethodnog dana. Raša je pokušavao svojom lakom ironijom da razbije ono što je u meni još od jutra bilo zategnuto, nešto što čeka da se desi, a ne zna se tačno šta. Odgovarao sam mu...
by zvezdan margic | Mar 17, 2026 | Blog
Dunja je tog jutra ustala pre svitanja, dok noć još nije sasvim popustila pred danom, i hodala je bosa kamenim dvorištem manastira osećajući hladnoću koja se iz tla dizala u stopala, kao podsetnik da je sve oko nje starije od ljudskog pamćenja. Prvi zraci svetlosti...
by zvezdan margic | Mar 16, 2026 | Blog
Otac Nektarije je sedeo u keliji kod oca Arsenija, sa rukama koje su se polako preplitale na stolu, ne toliko iz potrebe da pronađu oslonac, koliko iz nemira koji nije imao gde da izađe, dok mu je pogled čas padao na prazno mesto gde je do malopre zamišljao pismo, a...
